Talenti
Zamišljam taj prizor, Isuse, kad sjedaš u krug sa učenicima i pričaš prispodobu.
Oni s nestrpljenjem čekaju.
Ti polutiho pričaš i zaokupljaš im pažnju.
Ispočetka se pronalaze u spretnom sluzi.
Malo zatim već su u liku onoga koji zaostaje ali ipak ima cilj pred sobom.
Maločas su skoro praznih ruku ali trče ne bi li dostigli onoga sa pet, barem u polovici.
I na kraju već su zamišljeni nad prolaznošću,
ruke su im prazne, talenti zakopani,
oni potišteni i obeshrabreni.
I ja sjedim do tvojih nogu ovoga jutra.
I ja sam učenik, u meni se kovitlaju ove misli.
Znam, pričaš mi prispodobu,
znam, želiš me baš onakvu,
stvorenu na sliku Božu,
sa pet talenata,
sa dva talenta i onim jednim ali uloženim.
s. M. Anamarija Vuković